Radna odela u Srbiji
|
|
|
|
|
|
|
|
Bele kecelje, bluze i radne pantalone
Hleb u Srbiji neće poskupeti ako Vlada prihvati zahteve pekara i zabrani izvoz pšenice i brašna, kaže predsednik Udruženja pekara Srbije Zoran Pralica.On, međutim, kaže da bi poskupljenje hleba bilo potpuno opravdano zbog visoke cene brašna i da se mora imati u vidu da se iz zarade plaćaju i mnogi troškovi.
Pored brašna, soli, kvasca i aditiva u cenu hleba ulaze i troškovi amortizacije, akumulacije, registracije vozila, radne uniforme, plate radnicima, objašnjava on.
On je kazao da pekari traže da se zabrani izvoz pšenice i brašna, da se ukinu carine na uvoz brašna i pšenice i da se produži važenje Uredbe o hlebu, koja predvidja ograničenje marži. Pralica je kazao i da pekari traže korekciju odredbe sporazuma između Robnih rezervi i Unije pekara kojim bi se cena hleba koja se pravi od pozajmljene pšenice iz robnih rezervi povećala sa 38 dinara (koliko je bilo najviše) na 44 dinara.
On je dodao da će u suprotnom hleb morati da poskupi, jer će doći do poskupljenja električne energije i nafte.
On je izrazio očekivanje da će biti nastavljena akcija Unije pekara i ministarstva i da će se, puštanjem određene količine pšenice iz robnih rezervi i uz produženje Uredbe o ograničenim maržama i remintendi, moći uticati da hleb ne poskupi.
Generalni direktor Zemljoradničke zadruge "Mrkšićevi salaši" iz Srpskog Itebeja Vojislav Mrkšić rekao je da se sadašnja cena vekne belog hleba od 55 dinara može još čuvati ukoliko drastično ne poskupe energenti koji značajno utiču na proizvodnju.
On smatra da treba da se naprave socijalne karte i da se uvede proizvodnja jeftinijeg "narodnog hleba" za socijalne ugrožene kategorije. Mrkšić je najavio da će od nedelje pekara koja je u sastavu zadruge "Mrkšićevi salaši" početi da proizvodi narodni hleb od brašna tip 850 i da će vekna od 400 grama koštati 40 dinara.
On je naglasio da uredba Vlade Srbije o pozajmici brašna iz robnih rezervi treba da se odnosi podjednako na sve proizvođače hleba, a ne da se, kako je rekao, "primenjuju dvosturki aršini i da se ta pozajmica daje samo pojedinim proizvođačima". Direktor Direkcije za robne rezerve ranije je rekao da ne vidi razloge zbog kojih bi hleb u Srbiji ponovo poskupeo jer je sadašnja cena dosta visoka.
Pored brašna, soli, kvasca i aditiva u cenu hleba ulaze i troškovi amortizacije, akumulacije, registracije vozila, radne uniforme, plate radnicima, objašnjava on.
Radne uniforme - najpovoljniji u Srbiji
Uniforme Katić 062 / 349 923
Pralica je kazao da još uvek nisu razgovarali sa predstavnicima vlade o poskupljenju hleba i dodao da, ipak, veruje da će vlada prihvatiti njihove predloge, jer će u suprotnom hleb koštati 70 dinara po vekni. On je kazao da pekari traže da se zabrani izvoz pšenice i brašna, da se ukinu carine na uvoz brašna i pšenice i da se produži važenje Uredbe o hlebu, koja predvidja ograničenje marži. Pralica je kazao i da pekari traže korekciju odredbe sporazuma između Robnih rezervi i Unije pekara kojim bi se cena hleba koja se pravi od pozajmljene pšenice iz robnih rezervi povećala sa 38 dinara (koliko je bilo najviše) na 44 dinara.
On je dodao da će u suprotnom hleb morati da poskupi, jer će doći do poskupljenja električne energije i nafte.
On je izrazio očekivanje da će biti nastavljena akcija Unije pekara i ministarstva i da će se, puštanjem određene količine pšenice iz robnih rezervi i uz produženje Uredbe o ograničenim maržama i remintendi, moći uticati da hleb ne poskupi.
Generalni direktor Zemljoradničke zadruge "Mrkšićevi salaši" iz Srpskog Itebeja Vojislav Mrkšić rekao je da se sadašnja cena vekne belog hleba od 55 dinara može još čuvati ukoliko drastično ne poskupe energenti koji značajno utiču na proizvodnju.
On smatra da treba da se naprave socijalne karte i da se uvede proizvodnja jeftinijeg "narodnog hleba" za socijalne ugrožene kategorije. Mrkšić je najavio da će od nedelje pekara koja je u sastavu zadruge "Mrkšićevi salaši" početi da proizvodi narodni hleb od brašna tip 850 i da će vekna od 400 grama koštati 40 dinara.
On je naglasio da uredba Vlade Srbije o pozajmici brašna iz robnih rezervi treba da se odnosi podjednako na sve proizvođače hleba, a ne da se, kako je rekao, "primenjuju dvosturki aršini i da se ta pozajmica daje samo pojedinim proizvođačima". Direktor Direkcije za robne rezerve ranije je rekao da ne vidi razloge zbog kojih bi hleb u Srbiji ponovo poskupeo jer je sadašnja cena dosta visoka.
Medicinske pantalone - prodaja Beograd
Vise vrsta modela. Samo 11 evra. Najpovoljniji u Srbiji.
Radničke uniforme u Beogradu
Ponuda Francuza za učešće u izgradnji beogradskog metroa neprihvatljiva je za Beograd. Prvobitan plan da oni obezbede novac za finansiranje celokupnog projekta pao je u vodu, jer su sada spremni da kreditiraju samo kupovinu vozova i elektro-opreme i to, isključivo od njihove kompanije "Alstom", dok bi pozajmicu za građevinske radove Beograd i Srbija morali da uzmu na drugoj strani, kod međunarodnih banaka.
Prvobitni razgovori su bili zasnovani na ideji da Francuzi uđu u projekat beogradskog metroa na osnovu međudržavnog sporazuma, po principu koji je primenjen na projektu mosta između Zemuna i Borče. To je podrazumevalo da oni obezbede kredite za celokupan projekat, a da njihove kompanije izvode radove, kao i da se vozovi i oprema kupe od njih. Prva faza takvog projekta podrazumevala je projektovanje prve tri linije podzemne železnice. Međutim, posle šest meseci čekanja i niza delegacija koje su dolazile da procene da li je Beogradu potreban metro, ponuđena je donacija od 3 mil EUR za projektovanje samo prve linije. Tu ponudu je Beograd prihvatio, ali je onda stigao drugačiji protokol na potpisivanje.
Francuzi su odustali od finansiranja građevinskih radova, sa predlogom da za taj deo projekta Beograd pozajmi sredstva kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim EIB i EBRD su saopštili da oni ne mogu da obezbede pozajmicu ukoliko se za nabavku vozova i prateće opreme ne raspiše tender, kako su to Francuzi predložili.
Takođe, od Beograda je zatraženo da na ime projekta kompaniji "Egis" uplati 600.000 EUR, o čemu u ranijim razgovorima nije bilo reči, objašnjava dobro upućen sagovornik. Posle toga, usledio je niz sastanaka na različitim nivoima na kojima je francuskoj strani predočeno da je prema zakonima Srbije nemoguće obavezati se da se zbog donacije bez tendera kupuje bilo što ili da se nekome uplati 600.000 EUR. Takođe, neprihvatljivo je da se sa 3 mil EUR uslovljava kupovina vredna nekoliko stotina miliona evra. Ukoliko bi prestonica prihvatila ove uslove, automatski bi značilo da nema od koga da dobije kredite za izradu pruge, stanica i svega ostalog što čini zaokružen metro sistem.
Dragan Đilas uputio je zvanično pismo ambasadoru Francuske u kome ga obaveštava da je pod uslovima koje su na kraju postavili Francuzi nemoguće realizovati pomenutu donaciju. On je tada naveo i da je Beograd ušao u pripremu dokumentacije za raspisivanje tendera na kome bi se izabrala kompanija koja će uraditi projekat prve linije metroa, a da su francuske kompanije svakako dobrodošle da učestvuju na ovom tenderu. Sredstva za izradu projekta u tom slučaju obezbedila bi se kroz gradski budžet.
Rusi i Kinezi
Za izgradnju beogradskog metroa, kako smo nezvanično saznali, interesovanje su već istakli Rusi i Kinezi. Navodno predstavnici kompanije "Shangai construction group" iz Azije pre mesec dana prilikom posete Srbiji uputili su znatno povoljniju ponudu od Francuske
Poseta
Delegacija kompanije "Alstom" dolazi u Beograd danas, a nakon susreta sa čelnicima grada i Republike biće poznato da li će Francuzi biti partneri u izgradnji podzemne železnice. Treutni odnosi grada sa francuskom stranom su veoma hladni, pošto je nova ponuda okarakterisana kao uvredljiva.
Radna odela od uvoznog materijala sa dugogodišnjom garancijom. Kvalitet na prvom mestu.
Francuzi takođe svoju donaciju, u visini od 3 miliona evra uslovljavaju, tražeći od srpske prestonice da kompaniji "Egis" uplati 600.000 EUR za izradu projekta.Prvobitni razgovori su bili zasnovani na ideji da Francuzi uđu u projekat beogradskog metroa na osnovu međudržavnog sporazuma, po principu koji je primenjen na projektu mosta između Zemuna i Borče. To je podrazumevalo da oni obezbede kredite za celokupan projekat, a da njihove kompanije izvode radove, kao i da se vozovi i oprema kupe od njih. Prva faza takvog projekta podrazumevala je projektovanje prve tri linije podzemne železnice. Međutim, posle šest meseci čekanja i niza delegacija koje su dolazile da procene da li je Beogradu potreban metro, ponuđena je donacija od 3 mil EUR za projektovanje samo prve linije. Tu ponudu je Beograd prihvatio, ali je onda stigao drugačiji protokol na potpisivanje.
Francuzi su odustali od finansiranja građevinskih radova, sa predlogom da za taj deo projekta Beograd pozajmi sredstva kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim EIB i EBRD su saopštili da oni ne mogu da obezbede pozajmicu ukoliko se za nabavku vozova i prateće opreme ne raspiše tender, kako su to Francuzi predložili.
Takođe, od Beograda je zatraženo da na ime projekta kompaniji "Egis" uplati 600.000 EUR, o čemu u ranijim razgovorima nije bilo reči, objašnjava dobro upućen sagovornik. Posle toga, usledio je niz sastanaka na različitim nivoima na kojima je francuskoj strani predočeno da je prema zakonima Srbije nemoguće obavezati se da se zbog donacije bez tendera kupuje bilo što ili da se nekome uplati 600.000 EUR. Takođe, neprihvatljivo je da se sa 3 mil EUR uslovljava kupovina vredna nekoliko stotina miliona evra. Ukoliko bi prestonica prihvatila ove uslove, automatski bi značilo da nema od koga da dobije kredite za izradu pruge, stanica i svega ostalog što čini zaokružen metro sistem.
Dragan Đilas uputio je zvanično pismo ambasadoru Francuske u kome ga obaveštava da je pod uslovima koje su na kraju postavili Francuzi nemoguće realizovati pomenutu donaciju. On je tada naveo i da je Beograd ušao u pripremu dokumentacije za raspisivanje tendera na kome bi se izabrala kompanija koja će uraditi projekat prve linije metroa, a da su francuske kompanije svakako dobrodošle da učestvuju na ovom tenderu. Sredstva za izradu projekta u tom slučaju obezbedila bi se kroz gradski budžet.
Rusi i Kinezi
Za izgradnju beogradskog metroa, kako smo nezvanično saznali, interesovanje su već istakli Rusi i Kinezi. Navodno predstavnici kompanije "Shangai construction group" iz Azije pre mesec dana prilikom posete Srbiji uputili su znatno povoljniju ponudu od Francuske
Poseta
Delegacija kompanije "Alstom" dolazi u Beograd danas, a nakon susreta sa čelnicima grada i Republike biće poznato da li će Francuzi biti partneri u izgradnji podzemne železnice. Treutni odnosi grada sa francuskom stranom su veoma hladni, pošto je nova ponuda okarakterisana kao uvredljiva.
Prodaja kombinezona
U novu godinu ulazimo sa većim brojem modela i sa starim cenama.
Ukoliko se pripremate za novu sezonu, u našoj ponudi možete da pronađete zimske i letnje uniforme, kombinezone od specijalnih materijala, kao i radne jakne, radničke prsluke, pojas pantalone i treger pantalone.
Uniforme za zimu
Zbog novih, dizajniranih uniformi ruske vojske, na desetine regruta stacioniranih u Sibiru razbolelo se od gripa i upale pluća, piše ruska štampa.
Uniforme je 2008. dizajnirao jedan od vodećih moskovskih modnih kreatora Valentin Judaškin, poznat po tome što oblači zvezde šoubiznisa i supruge ruskih zvaničnika.
U Sibiru, gde živa često pada i do minus 40 stepeni Celzijusa, nova uniforma je nedovoljna da zaštiti vojnike od hladnoće, kažu roditelji obolelih mladića, kritikujući posebno čizme od veštačke kože i kartonskog uloška za koje tvrde da nisu prilagođene sibirskoj zimi.
Vojska je potvrdila da je od sredine oktobra oko 250 vojnika iz jednog garnizona na jugu Sibira hospitalizovano zbog upale pluća i gripa, ali je odbacila tvrdnje da su za to krive uniforme.
Šef Generalštaba, general Nikolaj Makarov je izjavio da su se regruti razboleli zbog neodgovornog ponašanja nadređenih koji su ih terali da u dugim periodima drže stražu i rade na temperaturama na kojima nijedna uniforma ne pomaže. On je podsetio da su uniforme prošle sve testove koji su pokazali da su prikladne za oštre ruske zime.
Cuvajte svoje zdravlje.
Kombinezoni, radne jakne i radni prsluci sa uloscima i stampom sa logom Vase firme.
Roditelji mladih vojnika tvrde da su uniforme previše tanke i da se u njima njihovi sinovi smrzavaju. Oni optužuju vojsku da je više vodila računa o modi nego o praktičnosti.Uniforme je 2008. dizajnirao jedan od vodećih moskovskih modnih kreatora Valentin Judaškin, poznat po tome što oblači zvezde šoubiznisa i supruge ruskih zvaničnika.
U Sibiru, gde živa često pada i do minus 40 stepeni Celzijusa, nova uniforma je nedovoljna da zaštiti vojnike od hladnoće, kažu roditelji obolelih mladića, kritikujući posebno čizme od veštačke kože i kartonskog uloška za koje tvrde da nisu prilagođene sibirskoj zimi.
Vojska je potvrdila da je od sredine oktobra oko 250 vojnika iz jednog garnizona na jugu Sibira hospitalizovano zbog upale pluća i gripa, ali je odbacila tvrdnje da su za to krive uniforme.
Šef Generalštaba, general Nikolaj Makarov je izjavio da su se regruti razboleli zbog neodgovornog ponašanja nadređenih koji su ih terali da u dugim periodima drže stražu i rade na temperaturama na kojima nijedna uniforma ne pomaže. On je podsetio da su uniforme prošle sve testove koji su pokazali da su prikladne za oštre ruske zime.
Radne pantalone i jakne
Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović i vlasnik preduzeća "YU Keops" Milan Mirković, koji predstavlja konzorcijum građevinskih firmi, potpisali su večeras ugovor o izgradnji temelja i o završnim radovima na montažnim kućama koje će biti podignute u Kraljevu.
Proizvodimo i prodajemo treger pantalone, kombinezone i radničke jakne. Štampa sa logom Vaše firme.
Konzorcijum se obavezao da prati dinamiku od po deset kuća dnevno, na koliko se obavezao i konzorcijum proizvođača montažnih kuća iz Ivanjice.
Kraljevački građevinari će raditi temelje za montažne kuće i izvoditi sve završne radove, kao što su postavljanje podova, sanitarija, keramike i instalacija.
Gradonačelnik Kraljeva najavio je da će sutra prvi temelj biti postavljen u Blažićevoj ulici u Grdici.
Konzorcijum se obavezao da prati dinamiku od po deset kuća dnevno, na koliko se obavezao i konzorcijum proizvođača montažnih kuća iz Ivanjice.
Kraljevački građevinari će raditi temelje za montažne kuće i izvoditi sve završne radove, kao što su postavljanje podova, sanitarija, keramike i instalacija.
Gradonačelnik Kraljeva najavio je da će sutra prvi temelj biti postavljen u Blažićevoj ulici u Grdici.
Radne jakne
Spremite se za zimu. Radnicke jakne Katic. Narucite na 062/349-923.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić razgovarao je u danas s delegacijom radnika privatizovanog preduzeća "Metal Sistemi" iz Kragujevca koji od juče štrajkuju u prostorijama Poreske uprave, tražeći raskid kupoprodajnog ugovora, isplatu zaostalih zarada i odgovornost za stanje u preduzeću.
"Razgovor je bio konstruktivan i ministar Ljajić nam je rekao da će sa svoje strane uticati da se u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja nađe rešenje za naše zahteve".
Delegacija radnika je dobila obećanje da će njegovo ministarstvo naći način da 145 zaposlenih, koji šest meseci nisu dobili platu, dobiju jednokratnu pomoć.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić razgovarao je u danas s delegacijom radnika privatizovanog preduzeća "Metal Sistemi" iz Kragujevca koji od juče štrajkuju u prostorijama Poreske uprave, tražeći raskid kupoprodajnog ugovora, isplatu zaostalih zarada i odgovornost za stanje u preduzeću.
"Razgovor je bio konstruktivan i ministar Ljajić nam je rekao da će sa svoje strane uticati da se u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja nađe rešenje za naše zahteve".
Delegacija radnika je dobila obećanje da će njegovo ministarstvo naći način da 145 zaposlenih, koji šest meseci nisu dobili platu, dobiju jednokratnu pomoć.
Kombinezoni
Izradjujemo kombinezone i radna odela od vise vrsta kepera:
- Keper (100% pamuk) u svim bojama
- Keper (50% pamuk) u svim bojama
- Keper (33% pamuk) u sivoj, crvenoj i beloj boji
Seme pamuka je obraslo vlaknima prosječne dužine oko 30 mm; odvajanjem sjemena (tj. egreniranjem) i raznim postupcima prečišćavanja dobija se važna tekstilna sirovina (među najviše korišćenim artiklom u svijetu, pored uglja i čelika u svjetskoj trgovini). Najveći proizvođači ove biljke su: SAD, Rusija, Indija, Egipat itd.
Pri klasifikaciji pojednih vrsta pamuka uzima se u obzir:
1. boja, sjaj, količina vlakna i vrsta nečistoće
2. srednja i maksimalna dužima vlakna
3. čvrstoća i finoća vlakna, ravnomjernost i dr.
Koristimo kvalitetan holandski keper i sva radna odela su po potrebi ojačana. Radna odeća Katić - Beograd - Zemun - Stara Pazova - Inđija
Treger pantalone
Kombinezoni i radna odela od kvalitetnih materijala skrojeni po Vašim potrebama, uz veliki izbor boja i vrhunsku štampu samo će ulepšati njihov izgled.Ojacanja za struk, kolena, vise vrsta dzepova i pojaseva, sve uklopljeno u kvalitetnu i funkcionalnu formu koja će vaš posao učiniti mnogo lakšim.
Uniforme Beograd
Grаdsko sаobrаćаjno preduzeće Beogrаd podsećа dа legitimаcije zа studente zа školsku 2009/2010. godinu vаže do 31. oktobrа ove godine.
Radna odela, kombinezoni, prsluci i radnicke jakne. HTZ oprema po Vasim merama. Mogucnost stampe i veza. Isporuka na Vasu adresu. 15 godina sa Vama.
Kаko se nаvod i u sаopštenju, studentimа visokoškolskih ustаnovа koji nisu stаriji od 30 godinа legitimаcije se izdаju nа osnovu popunjenog zаhtevа uz koji se prilаže jednа fotogrаfijа, fotokopijа lične kаrte (originаl nа uvid) i overen zаhtev GSP-а ili potvrdа o pohаđаnju visokoškolske ustаnove nа teritoriji Beogrаdа zа školsku 2010/2011. godinu.
Legitimаcije se pod istim uslovimа izdаju i studentimа koji su visokoškolsku ustаnovu upisаli u drugom grаdu, а mesto prebivаlištа im je Beogrаd. Zа izdаvаnje legitimаcijа obаvezаn je zаhtev, koji se može preuzeti nа sаjtu GSP-аwww.gsp.rs ili nа šаlterimа u ulici Kneginje LJubice 29 Beograd, bez nаknаde. Troškovi izdаvаnjа legitimаcije su 250 dinаrа. Legitimаcije se izdаju u šаlter sаli poslovne zgrаde GSP-а, Kneginje LJubice br. 29, od 7 do 19 sаti rаdnim dаnom i od 8 do 15 sаti subotom.
GSP аpeluje nа studente dа blаgovremeno izvаde pretplаtne legitimаcije zа novu školsku godinu i time izbegnu moguće gužve, to jest neprijаtnosti ukoliko se ne obezbedi odgovаrаjućа voznа isprаvа.
Radnicki prsluci u Beogradu
Narednih dana biće potpisani ugovori sa kompanijama kojima će biti poverena izgradnja saobraćajne petlje Radnička i Jurija Gagarina, a do kraja godine biće završena i petlja kod Hipodroma.
Visoko kvalitetni, topli prsluci za radove na otvorenom. 15 godina tradicije. Uniforme Katic
Novobeogradski deo gradilišta mosta preko Save kod Ade Ciganlije juče je obišao gradonačelnik Dragan Đilas sa saradnicima i prisustvovao početku jedne od najvažnijih faza gradnje – navlačenju 400 metara dugačkog bočnog raspona.
Gradonačelnik je podsetio da se upravo juče navršilo tri godine od kada je preminuo Nenad Bogdanović, koji je kao gradonačelnik i otpočeo ovaj veliki projekat.
– Želim da na ovaj način, u ime svih Beograđana, zahvalim na svemu što je Bogdanović uradio za glavni grad. Posebno za ogroman trud, rad i energiju da bi most na Adi Ciganliji rastao iz dana u dan i do kraja 2011. godine bio završen – istakao je Đilas.
On očekuje da narednih dana budu potpisani ugovori sa kompanijama kojima će biti poverena izgradnja saobraćajne petlje Radnička i Jurija Gagarina.
– Trebaće devet meseci da se spoje dva dela mosta – precizirao je Kotnik.
Gradnja mosta na Adi Ciganliji počela je početkom decembra 2008. i do sada je izgrađeno oko 300 metara konstrukcije, dok je na levoj obali Save završena izgradnja svih pet stubova.
Ukupna dužina mosta biće 969 metara, a širina 45. Imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze, a maksimalna propusna moć biće oko 12.000 vozila na sat.
– Radovi će početi krajem oktobra, a do kraja godine biće završena i petlja kod Hipodroma, koja će biti deo pristupnih saobraćajnica za novi most preko Save – rekao je Đilas.
Direktor projekta Radovan Kotnik rekao je da će čelični deo mosta, dugačak 376 metara, biti završen krajem avgusta sledeće godine.
Visoko kvalitetni, topli prsluci za radove na otvorenom. 15 godina tradicije. Uniforme Katic
Novobeogradski deo gradilišta mosta preko Save kod Ade Ciganlije juče je obišao gradonačelnik Dragan Đilas sa saradnicima i prisustvovao početku jedne od najvažnijih faza gradnje – navlačenju 400 metara dugačkog bočnog raspona.
Gradonačelnik je podsetio da se upravo juče navršilo tri godine od kada je preminuo Nenad Bogdanović, koji je kao gradonačelnik i otpočeo ovaj veliki projekat.
– Želim da na ovaj način, u ime svih Beograđana, zahvalim na svemu što je Bogdanović uradio za glavni grad. Posebno za ogroman trud, rad i energiju da bi most na Adi Ciganliji rastao iz dana u dan i do kraja 2011. godine bio završen – istakao je Đilas.
On očekuje da narednih dana budu potpisani ugovori sa kompanijama kojima će biti poverena izgradnja saobraćajne petlje Radnička i Jurija Gagarina.
– Trebaće devet meseci da se spoje dva dela mosta – precizirao je Kotnik.
Gradnja mosta na Adi Ciganliji počela je početkom decembra 2008. i do sada je izgrađeno oko 300 metara konstrukcije, dok je na levoj obali Save završena izgradnja svih pet stubova.
Ukupna dužina mosta biće 969 metara, a širina 45. Imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze, a maksimalna propusna moć biće oko 12.000 vozila na sat.
– Radovi će početi krajem oktobra, a do kraja godine biće završena i petlja kod Hipodroma, koja će biti deo pristupnih saobraćajnica za novi most preko Save – rekao je Đilas.
Direktor projekta Radovan Kotnik rekao je da će čelični deo mosta, dugačak 376 metara, biti završen krajem avgusta sledeće godine.
Gipsarske treger pantalone
Đilas je rekao da kineska gradjevinarska kompanija "Čajna road and bridž korporejšn" (CRBC) mora da pokaže veću odgovornost za taj posao i iznos novca kojim građani Srbije plaćaju izgradnju mosta, kao i da je pismeno obavestio tu kompaniju i ambasadora Kine u Srbiji da je neprihvatljiv takav razvoj događaja u Beogradu.
Đilas je potvrdio je da je kineska kompanija tražila avansno plaćanje od 35 odsto za izgradnju mosta.
"Nema govora o avansu od 35 odsto, jer za most na Adi smo platili 10 odsto, a to su pravila koja postoje, i nema veze da li neko dolazi iz Kine ili Austrije, kod nas je sve isto," rekao je gradonačelnik Beograda prilikom obilaska gradilišta mosta preko Save na Adi.
Generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović rekao je da je taj institut spreman da uradi kompletnu projektnu dokumentaciju za izgradnju mosta ukoliko kineska kompanija ne završi svoj deo posla.
"Kinezi kasne sa idejnim projektom za izgradnju mosta Zemun-Borča, a CIP je svoj deo posla uradio, odnosno idejni projekat za pristupne saobraćajnice i više manjih mostova u okviru tog projekta", rekao je Ignjatović Tanjugu.
"Ako Kinezi ne budu uradili idejni projekat za most, CIP je spreman da uradi kompletnu projektnu dokumentaciju", istakao je Ignjatović.
Most koji će spojiti obale Zemuna i Borče biće dugačak 1.507 metara, a planirana je i izgradnja još osam manjih mostova i pristupne saobraćajnice u dužini od 21,5 kilometara autoputa.
Radovi na izgradnji, kako je ranije najavljeno, trebalo bi da počnu sredinom aprila 2011, a rok za izgradnju mosta je tri godine.
Predsednik Boris Tadić i predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguo položili su sredinom jula u Zemunu kamen temeljac za Most prijateljstva Kine i Srbije.
Ugovor o izgradnji mosta, čija je vrednost 170 miliona evra, potpisali su sredinom aprila u Beogradu ministarka za NIP Verica Kalanović, gradonačelnik Beograda i predstavnici kineske kompanije CRBC.
Rok otplate kredita je 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, a ugovorom je predviđeno da će u tom poslu sa ne manje od 45 odsto učestvovati domaća građevinska preduzeća i proizvođači građevinskog materijala.
Izgradnja će se finansirati iz kredita kineske Eksim banke - 85 odsto i Nacionalnog investicionog plana - 15 odsto, dok će troškove eksproprijacije i tehničkih priprema snositi Grad Beograd
Kombinezoni i treger pantalone. Štampa sa logom Vaše firme.
"Ukoliko se rokovi ne poštuju onda će moj stav biti da, bez obzira kakav smo papir sa kim potpisali, a druga strana taj papir ne poštuje, onda idemo u izmene tog ugovora i da vidimo da li će neko drugi graditi taj most ili ne", rekao je Đilas.Topli prsluci za gradjevinske radove na otvorenom.
Gradonačelnik Beograda se ipak nada da će u "narednim mesecima dogovoreni rokovi početi da se poštuju".Đilas je potvrdio je da je kineska kompanija tražila avansno plaćanje od 35 odsto za izgradnju mosta.
"Nema govora o avansu od 35 odsto, jer za most na Adi smo platili 10 odsto, a to su pravila koja postoje, i nema veze da li neko dolazi iz Kine ili Austrije, kod nas je sve isto," rekao je gradonačelnik Beograda prilikom obilaska gradilišta mosta preko Save na Adi.
Generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović rekao je da je taj institut spreman da uradi kompletnu projektnu dokumentaciju za izgradnju mosta ukoliko kineska kompanija ne završi svoj deo posla.
"Kinezi kasne sa idejnim projektom za izgradnju mosta Zemun-Borča, a CIP je svoj deo posla uradio, odnosno idejni projekat za pristupne saobraćajnice i više manjih mostova u okviru tog projekta", rekao je Ignjatović Tanjugu.
"Ako Kinezi ne budu uradili idejni projekat za most, CIP je spreman da uradi kompletnu projektnu dokumentaciju", istakao je Ignjatović.
Most koji će spojiti obale Zemuna i Borče biće dugačak 1.507 metara, a planirana je i izgradnja još osam manjih mostova i pristupne saobraćajnice u dužini od 21,5 kilometara autoputa.
Radovi na izgradnji, kako je ranije najavljeno, trebalo bi da počnu sredinom aprila 2011, a rok za izgradnju mosta je tri godine.
Predsednik Boris Tadić i predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguo položili su sredinom jula u Zemunu kamen temeljac za Most prijateljstva Kine i Srbije.
Ugovor o izgradnji mosta, čija je vrednost 170 miliona evra, potpisali su sredinom aprila u Beogradu ministarka za NIP Verica Kalanović, gradonačelnik Beograda i predstavnici kineske kompanije CRBC.
Rok otplate kredita je 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, a ugovorom je predviđeno da će u tom poslu sa ne manje od 45 odsto učestvovati domaća građevinska preduzeća i proizvođači građevinskog materijala.
Izgradnja će se finansirati iz kredita kineske Eksim banke - 85 odsto i Nacionalnog investicionog plana - 15 odsto, dok će troškove eksproprijacije i tehničkih priprema snositi Grad Beograd
Uniforme za gradjevinare
BEOGRAD - U drugom kvartalu ove godine izvedeni radovi su uvećani za 68,7 odsto u odnosu na prvo tromesečje, ali su rezultati u razdoblju april - jun ipak lošiji nego u istom periodu lani, izjavio je saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.
Radna odela, kombinezoni, jakne i pantalone. Stampa sa logom Vase firme.
Đogović je rekao da je logično što su rezultati u drugom kvartalu bolji u odnosu na prvo tromesečje, jer tada obično gradjevinari manje rade zbog zimskog perioda, ali zabrinajva smanjenje vrednosti izvedenih građevinksih radova za 14,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
To ukazuje da je velikim delom zamrla stanogradnja i da se malo činilo na poboljšanju ambijenta za poboljšanje gradjevinskih aktivnosti, smatra Djogović i ukazuje da su neki radovi kasnili.
Ono što ohrabruje je činjenica da je vrednost ugovorenih radova ipak povećana za 34,4 odsto, što signalizira da bi, ipak, u drugom polugođu moglo doći do izvesnog oživljavanja gradjevinske aktivnosti i nešto povoljnijih rezultata.
Usled mršavog prvog polugođa, teško je očekivati da će ukupni rezultati domaće gradjevinske operative ove godine biti pozitivni, ali minus iz perioda januar - jun će svakako biti ublažen, zaključio je Đogović.
Radna odela, kombinezoni, jakne i pantalone. Stampa sa logom Vase firme.
Đogović je rekao da je logično što su rezultati u drugom kvartalu bolji u odnosu na prvo tromesečje, jer tada obično gradjevinari manje rade zbog zimskog perioda, ali zabrinajva smanjenje vrednosti izvedenih građevinksih radova za 14,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
To ukazuje da je velikim delom zamrla stanogradnja i da se malo činilo na poboljšanju ambijenta za poboljšanje gradjevinskih aktivnosti, smatra Djogović i ukazuje da su neki radovi kasnili.
Ono što ohrabruje je činjenica da je vrednost ugovorenih radova ipak povećana za 34,4 odsto, što signalizira da bi, ipak, u drugom polugođu moglo doći do izvesnog oživljavanja gradjevinske aktivnosti i nešto povoljnijih rezultata.
Usled mršavog prvog polugođa, teško je očekivati da će ukupni rezultati domaće gradjevinske operative ove godine biti pozitivni, ali minus iz perioda januar - jun će svakako biti ublažen, zaključio je Đogović.
Medicinske uniforme
Imamo veliki asortiman medicinskih uniformi.
Sve medicinske uniforme se šiju od kvalitetnog medicinskog kepera na koji nudimo garanciju.
Isporuka na kućnu adresu.
Poverenje su nam do sada ukazale mnoge apoteke, privatne ordinacije i veliki broj studenata medicine, stomatologije i hemije.
Sve medicinske uniforme se šiju od kvalitetnog medicinskog kepera na koji nudimo garanciju.
Isporuka na kućnu adresu.
Poverenje su nam do sada ukazale mnoge apoteke, privatne ordinacije i veliki broj studenata medicine, stomatologije i hemije.
Radne pantalone
Kako su se za ispunjenje svojih zahtjeva ranije izborili radnici Rudnika boksita i Kombinata aluminijuma.
Uprava Željezare je krajem avgusta najavila da će otpustiti sa posla sve koji su trenutno zaposleni radnici, uz otpremninu od 15.000 eura, a zatim, na posao primiti 750 radnika, od kojih bi 200 trebalo da budu novi zaposleni.
Na spisku zaposlenih u Željezari trenutno je 1.400 radnika.
Željezara ne radi već godinu dana, a uprava je najavila da je završnoj fazi montiranje nove elektrolučne pecći, što će, prema najavama, omogućiti nastavak proizvodnje ove jeseni.
Najjeftinije uniforme na tržištu Srbije. Štampa sa logom Vaše firme.
Isporuka na Vašu adresu. 15 godina saradnje sa privredom.
Rudari su duže od mesec dana držali pod "opsadom" upravnu zgradu Rudnika, a zaposleni KAP-a su na kratko bili osvojili upravnu zgradu fabrike. Isporuka na Vašu adresu. 15 godina saradnje sa privredom.
Uprava Željezare je krajem avgusta najavila da će otpustiti sa posla sve koji su trenutno zaposleni radnici, uz otpremninu od 15.000 eura, a zatim, na posao primiti 750 radnika, od kojih bi 200 trebalo da budu novi zaposleni.
Na spisku zaposlenih u Željezari trenutno je 1.400 radnika.
Željezara ne radi već godinu dana, a uprava je najavila da je završnoj fazi montiranje nove elektrolučne pecći, što će, prema najavama, omogućiti nastavak proizvodnje ove jeseni.
Medicinske uniforme
Isporuka medicinskih uniformi na kućnu adresu. Uniforme po Vašim merama.
Postoji nekoliko legendi o postanku imena Vračar. Najstarija potiče iz 1521. kada je ovaj kraj dobio ime po junaku - neverniku čije je ime bilo Vračar, a koji je na tom mestu imao kolibu. Po drugoj, ime potiče od - vrapčijih polja, jer je mnogo ovih ptica bilo nastanjeno na teritoriji današnjeg Vračara. Ukidanjem rejona 1952. obrazovane su dve opštine: Istočni Vračar i Neimar. Od 1960. utvrđena je teritorija današnje opštine koja obuhvata delove nekadašnjih opština - Istočni Vračar, Neimar i Terazije.
Zenski medicinski mantil
Isporuka mantila na kucnu adresu.
Izrada medicinskih uniformi po Vasim zeljama.
Kvalitetan materijal koji garantuje lako odrzavanje.
15 godina tradicije u izradi uniformi.
Najpovoljniji medicinski mantili u Srbiji.
Izrada medicinskih uniformi po Vasim zeljama.Kvalitetan materijal koji garantuje lako odrzavanje.
15 godina tradicije u izradi uniformi.
Najpovoljniji medicinski mantili u Srbiji.
Srednjoskolci i buduci studenti aktivni u septembru
Kada za srednjoskolce počne školska godina prvog septembra, maturanti koji nisu uspeli da upišu fakultete u prvom roku dobiće još jednu šansu. Drugi upisni rok počeće na svim fakultetima i višim školama u kojima je posle julskog kruga ostalo slobodnih mesta.
Medicinski mantili za prakticnu nastavu.
Izrada po Vasim merama. Besplatna isporuka za Beograd.
Najpovoljniji u Srbiji. Uniforme Katic
Ukoliko polože prijemne ispite, indekse će moći da dobije još 7.600 novih studenata, od kojih će 2.300 moći da se školuje o trošku države, jer je toliko slobodnih mesta ostalo na budžetu. Mesta ima na Fakultetu za fizicku hemiju, privatnoj medicinskoj visoj skoli, Poljoprivrednom fakultetu, Bioloskom, Hemijskom i Masinskom fakultetu u Beogradu.
Radnicke uniforme - Kombinezoni i jakne
Zapadnobački okrug je poslednjih dana pominjan kao deo pokrajine u kome je najviše poništenih privatizacija, izgubljenih radnih mesta i zatvorenih pogona. Podjednako zabrinjava i podatak da bez posla ostaju i radnici i u firmama u kojima privatizacije nije poništena, jer se novi vlasnici vode „poslovnom logikom“ da jedan radnik može završiti posao koji su radila četvorica. Zakoni poslodavcima daju odrešene ruke. Dozvoljeno im je da proglašavaju ekonomske i organizacione viškove i spajaju radna mesta. Na mesta otpuštenih, zapošljavaju druge preko omladinskih zadruga, koji ih znatno manje koštaju. Kupci preduzeća čim dođu u firmu otpuste portire i angažuju sopstveno privatno obezbeđenje. Sindikat je nemoćan, jer sve u zakonskoj formi - predsednik Odbora poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma Sindikata Nezavisnost u Beogradu.
Očekivalo se da će zbog privatizacije biti povećan broj nezaposlenih, ali na berzi rada se pojavilo enormno mnogo otpuštenih. Istovremeno se promenili starosna struktura onih koji traže posao.
- Na evidenciji nezaposlenih najviše je osoba između 40 i 50 godina. Znači, nije najviše mladih koji su završili fakultete i srednje škole, već onih koji su izgubili posao.
U Zapadnobačkom okrugu na evidenciji nezaposlenih je više od 8.600 osoba koje imaju od 40 do 54 godine i oni čine oko 38 odsto nezaposlenih. U 60 preduzeća, koja su u Somboru privatizovana do 2006. godine, bilo je 5.400 radnika. Danas je ta slika potpuno drugačija.
- U nekim preduzećima je raskinuta privatizacija, neka su u stečaju, a ona koja su nastavila da rade imaju znatno manje zaposlenih - kaže Vesela Savin, stručni saradnik u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.
Proteklih godina su propadala poznata preduzeća, rasprodavana je njihova imovina, desetkovan broj zaposlenih. Među takvima je poznata fabrika autopresvlaka „Crvena zvezda“ iz Sombora, danas opljačkana ruševina. U kulskoj „Istri“ je uoči privatizacije radilo više od 550 radnika, a sa novim vlasnikom firma je otišla u stečaj. Mlin „Union“ iz Sivca ušao je u privatizaciju sa 90 zaposlenih, a danas je u stečaju.
Na drugoj strani, Poljoprivredno preduzeće „Vojvodina“ iz Bačkog Brestovca radi, ali je broj zaposlenih sa 144 sveden na dvadesetak. Poljoprivredno preduzeće „Sombor“ je nekoliko puta menjalo je vlasnika, a u međuvremenu broj radnika smanjen na pedesetak.
Pantalone i radničke jakne. Najpovoljniji na tržištu.
Po želji štampa sa logom Vaše firme.
Očekivalo se da će zbog privatizacije biti povećan broj nezaposlenih, ali na berzi rada se pojavilo enormno mnogo otpuštenih. Istovremeno se promenili starosna struktura onih koji traže posao.
- Na evidenciji nezaposlenih najviše je osoba između 40 i 50 godina. Znači, nije najviše mladih koji su završili fakultete i srednje škole, već onih koji su izgubili posao.
U Zapadnobačkom okrugu na evidenciji nezaposlenih je više od 8.600 osoba koje imaju od 40 do 54 godine i oni čine oko 38 odsto nezaposlenih. U 60 preduzeća, koja su u Somboru privatizovana do 2006. godine, bilo je 5.400 radnika. Danas je ta slika potpuno drugačija.
- U nekim preduzećima je raskinuta privatizacija, neka su u stečaju, a ona koja su nastavila da rade imaju znatno manje zaposlenih - kaže Vesela Savin, stručni saradnik u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.
Radne uniforme Katić. 15 godina tradicije.
Proteklih godina su propadala poznata preduzeća, rasprodavana je njihova imovina, desetkovan broj zaposlenih. Među takvima je poznata fabrika autopresvlaka „Crvena zvezda“ iz Sombora, danas opljačkana ruševina. U kulskoj „Istri“ je uoči privatizacije radilo više od 550 radnika, a sa novim vlasnikom firma je otišla u stečaj. Mlin „Union“ iz Sivca ušao je u privatizaciju sa 90 zaposlenih, a danas je u stečaju.
Na drugoj strani, Poljoprivredno preduzeće „Vojvodina“ iz Bačkog Brestovca radi, ali je broj zaposlenih sa 144 sveden na dvadesetak. Poljoprivredno preduzeće „Sombor“ je nekoliko puta menjalo je vlasnika, a u međuvremenu broj radnika smanjen na pedesetak.
Kupovina uniforme
Kupovina kvalitetne odeće postaje sve komplikovaniji proces. Tržište Srbije je preplavljeno nekvalitetnom odećom sa istoka, a zbog falsifikata ni robna marka više nije garancija kvaliteta.
Radna odela Katić se trude da svojim proizvodima olakšaju izbor. Naše uniforme su sačinjene od kvalitetnog kepera, diolena i drugih tkanina.
Pored toga, svaki artikl prolazi internu kontrolu kvaliteta, čime eliminišemo svaku mogućnost greške.
Radna odela Katić se trude da svojim proizvodima olakšaju izbor. Naše uniforme su sačinjene od kvalitetnog kepera, diolena i drugih tkanina.
Pored toga, svaki artikl prolazi internu kontrolu kvaliteta, čime eliminišemo svaku mogućnost greške.
Kuvarske kape i kuvarske bluze
Radne pantalone sa tregerima - za gipsare i zidare
Radne pantalone treger sa ojačanjima na kolenima. Sadrže nekoliko džepova. Mogu se kombinovati boje osnovnog materijala sa bojama paspula.Materijal: Diolen sirovinskog sastava PES 65% i pamuk 35%
Veliki izbor boja i velicina.
Moguća izrada vezenog amblema ili štampa.
Proizvodnja i prodaja pantalona - povoljne radne uniforme
I klijentovo, i svoje vreme, čuvamo tako što nudimo usluge isporuke odeće na željenu adresu. Svi naši proizvodi imaju garanciju.Nudimo i uslugu veza i štampe. Sa našim vrhunskim materijalima i originalnim vezom, uniforma Vaših zaposlenih će dobiti autentičan i neponovljiv izgled.
Veliko iskustvo nam omogućava da moderan kroj, suptilan vez i lakoću materijala koji odlikuju svako naše odelo ponudimo klijentima po vrlo povoljnim cenam, uvek među najpovoljnijim na tržištu.
Takođe, proizvodimo i konobarske kecelje, kuvarske bluze i kuvarske kape. Za hotele, banje i bolnice proizvodimo čitav niz proizvoda: bluze, majice ,apotekarske mantile, pantalone i hirurške uniforme.
Takođe, proizvodimo i konobarske kecelje, kuvarske bluze i kuvarske kape. Za hotele, banje i bolnice proizvodimo čitav niz proizvoda: bluze, majice ,apotekarske mantile, pantalone i hirurške uniforme.
Radne uniforme za srednjoškolce
Izradjujemo i dostavljamo na kućnu adresu kvalitetne uniforme za školsku praktičnu nastavu. U proteklih 14 godina imali smo odličnu saradnju sa velikim brojem srednjih škola različitih usmerenja.
Sva odela se izradjuju po Vašim merama, a imamo i specijalan popust na odeljenske nabavke.
Iz ponude izdvajamo mantile, treger pantalone i radne bluze. Štampa i vez po želji.
Svim osmacima želimo puno uspeha u odabiru srednjih škola u kojima će nastaviti svoje obrazovanje.
Radna odela Katić - 064/ 11 65 108
Sva odela se izradjuju po Vašim merama, a imamo i specijalan popust na odeljenske nabavke.
Iz ponude izdvajamo mantile, treger pantalone i radne bluze. Štampa i vez po želji.
Svim osmacima želimo puno uspeha u odabiru srednjih škola u kojima će nastaviti svoje obrazovanje.
Radna odela Katić - 064/ 11 65 108
Tregeruše za keramičare i servisere
Proizvodimo i prodajemo kvalitetne treger pantalone sašivene po vašim merama. Isporuka na kućnu adresu.
Radnu odeću izrađujemo od kepera i diolena, različitih gustina, boja i debljina.
Radnu odeću izrađujemo od kepera i diolena, različitih gustina, boja i debljina.
Medicinski pregledi za radnike
Profesionalni vozači, profesori, nastavnici, vatrogasci, radnici koji rukovode građevinskim mašinama, policajci, čuvari sa oružjem, rudari, ali i oni koji su izloženi velikoj buci, obavljaju težak fizički ili rad na visini pre zasnivanja radnog odnosa moraju da obave posebne zdravstvene preglede koji za druga radna mesta nisu obavezni.
Posebni lekarski pregledi obavezni su za ona radna mesta za koja se utvrdi da nose povećan rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih, objašnjeno je u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Prema rečima direktora te institucije poslodavac je po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu dužan da radnika koji se bavi "rizičnim" poslom uputi na prethodni lekarski pregled, koji se razlikuje u zavisnosti od toga o kom zanimanju je reč.
"Potom se na godinu ili dve obavlja periodični lekarski pregled, a ako se utvrdi da zaposleni više ne može da obavlja taj posao, poslodavac je u obavezi da ga premesti na radno mesto koje ne utiče loše na njegovo zdravlje, a radnik zbog toga ne može dobiti otkaz".
Dok su prethodni lekarski pregledi obavezni za radna mesta na kojima je neprirodno da čovek radi - pod vodom, na visini ili pod zemljom, zakonom je zdravstvena kontrola propisana kao obavezna samo za neke "obične" profesije, kao što je rad u školi.
Kako treba da izgledaju zdravstveni pregledi za "rizična" zanimanja definisano je Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Na primer, za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima obavlja se "Harvard step test", u okviru kojeg se proveravaju EKG, puls i krvni pritisak, a za one koji su izloženi niskim temperaturama testira se i dinamička kožna termometrija.
Kada je reč o radu u buci radnik mora "proći" testiranje čula sluha i ravnoteže, kao i savetovanje o preventivnim merama za očuvanje sluha, dok oni koji rade u uslovima povišenog ili sniženog vazdušnog pritiska obavljaju kontrolu respiratornih organa, vida, ravnoteže, psihološki pregled i "Harvard step test".
Pregledi za radna mesta na kojima su zaposleni izloženi hemijskim materijama ili rade sa njima su među najobimnijima i razlikuju se u zavisnosti od toga o kojoj je materiji reč, pa je za rad sa veštačkim đubrivima predviđen pregled kože i vidljivih sluzokoža.
Za rad sa plastičnom masom obavljaju se respiratorni pregledi i detaljna analiza krvi, dok je za rad u blizini gasa, pare i aerosoli sa alergijskim dejstvom neophodno napraviti detaljni pregledi respiratornih organa, alergijske testove i rendgenski snimak pluća.
Ciljani pregledi obavljaju se i za rad u nehigijenskim uslovima, prisustvu vlage, neprijatnih mirisa i isparenja, kao i za poslove koji podrazumevaju upravljanje zahtevnim sistemima, rad noću...
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kažu da nije utvrđeno koliko u Srbiji tačno ima radnih mesta sa povećanim rizikom, ali da savremene tehnologije donose i nove opasnosti, koje nisu mehaničke prirode, pa se danas i rad na računaru smatra "rizičnim".
"Srbija je prihvatila i direktivu EU, koja se odnosi na rad sa kompjuterima, pa će poslodavci, kada počne da se primenjuje, imati obavezu da zaposlenog, koji pred monitorom provodi više od četiri sata dnevno, upute na pregled vida, a kasnije i na detaljni oftalmološki pregled".
Taj pravilnik je stupio na snagu, ali se, dodala je, neće primenjivati još nekoliko godina, kako bi se poslodavci prilagodili toj vrsti obaveze.
To je samo jedna od direktiva EU, koje je Srbija unela u podzakonske propise i da bi do kraja 2011. godine trebalo od EU da budu "preuzete" i druge direktive koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
"Poslodavac ne može imati uvid u dokumentaciju o bolestima zaposlenih, jer su ti podaci lični, već samo može dobiti izveštaj lekara o tome da li je radnik sposoban da obavlja određeni posao ili ne", precizirala je direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Uveliko se razmišlja i o izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno povećanju uloge medicine rada, koja je u poslednje vreme zapostavljena.
Posebni lekarski pregledi obavezni su za ona radna mesta za koja se utvrdi da nose povećan rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih, objašnjeno je u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Prema rečima direktora te institucije poslodavac je po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu dužan da radnika koji se bavi "rizičnim" poslom uputi na prethodni lekarski pregled, koji se razlikuje u zavisnosti od toga o kom zanimanju je reč.
"Potom se na godinu ili dve obavlja periodični lekarski pregled, a ako se utvrdi da zaposleni više ne može da obavlja taj posao, poslodavac je u obavezi da ga premesti na radno mesto koje ne utiče loše na njegovo zdravlje, a radnik zbog toga ne može dobiti otkaz".
Dok su prethodni lekarski pregledi obavezni za radna mesta na kojima je neprirodno da čovek radi - pod vodom, na visini ili pod zemljom, zakonom je zdravstvena kontrola propisana kao obavezna samo za neke "obične" profesije, kao što je rad u školi.
Kako treba da izgledaju zdravstveni pregledi za "rizična" zanimanja definisano je Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Na primer, za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima obavlja se "Harvard step test", u okviru kojeg se proveravaju EKG, puls i krvni pritisak, a za one koji su izloženi niskim temperaturama testira se i dinamička kožna termometrija.
Kada je reč o radu u buci radnik mora "proći" testiranje čula sluha i ravnoteže, kao i savetovanje o preventivnim merama za očuvanje sluha, dok oni koji rade u uslovima povišenog ili sniženog vazdušnog pritiska obavljaju kontrolu respiratornih organa, vida, ravnoteže, psihološki pregled i "Harvard step test".
Pregledi za radna mesta na kojima su zaposleni izloženi hemijskim materijama ili rade sa njima su među najobimnijima i razlikuju se u zavisnosti od toga o kojoj je materiji reč, pa je za rad sa veštačkim đubrivima predviđen pregled kože i vidljivih sluzokoža.
Za rad sa plastičnom masom obavljaju se respiratorni pregledi i detaljna analiza krvi, dok je za rad u blizini gasa, pare i aerosoli sa alergijskim dejstvom neophodno napraviti detaljni pregledi respiratornih organa, alergijske testove i rendgenski snimak pluća.
Ciljani pregledi obavljaju se i za rad u nehigijenskim uslovima, prisustvu vlage, neprijatnih mirisa i isparenja, kao i za poslove koji podrazumevaju upravljanje zahtevnim sistemima, rad noću...
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kažu da nije utvrđeno koliko u Srbiji tačno ima radnih mesta sa povećanim rizikom, ali da savremene tehnologije donose i nove opasnosti, koje nisu mehaničke prirode, pa se danas i rad na računaru smatra "rizičnim".
"Srbija je prihvatila i direktivu EU, koja se odnosi na rad sa kompjuterima, pa će poslodavci, kada počne da se primenjuje, imati obavezu da zaposlenog, koji pred monitorom provodi više od četiri sata dnevno, upute na pregled vida, a kasnije i na detaljni oftalmološki pregled".
Taj pravilnik je stupio na snagu, ali se, dodala je, neće primenjivati još nekoliko godina, kako bi se poslodavci prilagodili toj vrsti obaveze.
To je samo jedna od direktiva EU, koje je Srbija unela u podzakonske propise i da bi do kraja 2011. godine trebalo od EU da budu "preuzete" i druge direktive koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
"Poslodavac ne može imati uvid u dokumentaciju o bolestima zaposlenih, jer su ti podaci lični, već samo može dobiti izveštaj lekara o tome da li je radnik sposoban da obavlja određeni posao ili ne", precizirala je direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Uveliko se razmišlja i o izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno povećanju uloge medicine rada, koja je u poslednje vreme zapostavljena.
Gradjivarstvo kao izvoz
Srpske građevinske kompanije će ove godine prvi put organizovano nastupiti na sajmu gradjevinarstva Budpragres koji se na jesen održava u Minsku.
Nastup građevinara na Nacionalnom štandu Srbije, na sajmu koji će se od 7. do 10. septembra održati u glavnom gradu Belorusije, organizovaće SIEPA u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Ističe se da je sajam Budpragres najznačajniji događaj iz oblasti građevinarstva u Belorusiji, kao i da je 2001. godine bio proglašen za sajam godine u toj zemlji.
Prošle godine na tom sajmu je učestvovalo 400 izlagača iz 14 država, a posetilo ga je 26.000 ljudi i stručnjaka iz građevinske industrije Belorusije, Zajednice nezavisnih država i baltičkih zemalja.
Nastup građevinara na Nacionalnom štandu Srbije, na sajmu koji će se od 7. do 10. septembra održati u glavnom gradu Belorusije, organizovaće SIEPA u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Ističe se da je sajam Budpragres najznačajniji događaj iz oblasti građevinarstva u Belorusiji, kao i da je 2001. godine bio proglašen za sajam godine u toj zemlji.
Prošle godine na tom sajmu je učestvovalo 400 izlagača iz 14 država, a posetilo ga je 26.000 ljudi i stručnjaka iz građevinske industrije Belorusije, Zajednice nezavisnih država i baltičkih zemalja.
Radnici traže bolje uslove
Manje od hiljadu ljudi odlučilo je da praznik rada posveti borbi za radnike. Upravo toliko ih je bilo na sindikalnim protestima širom Srbije.
Smanjenje poreza je jedan od osnovnih zahteva radnika u Kragujevcu.
Smanjenje poreza je jedan od osnovnih zahteva radnika u Kragujevcu.
Mesari i pekari u našim uniformama
Od sledeće školske godine, u redovan sistem obrazovanja biće prevedeno devet oglednih obrazovnih profila.
Reč je o obrazovnim profilima za mesara, pekara, prehrambenog tehničara, veterinarskog tehničara, poljoprivrednog tehničara i geodetskog tehničara, prerađivača mleka, autoelektričara i rukovaoca-mehaničara poljoprivrednom tehnikom.
Suština srednjih stručnih škola jeste i da se ide u susret potrebama tržišta, kako bi se učenici po završetku škole odmah zaposlili.
Kada je reč o kvalifikacionom ispitu za upis u srednju školu, on je podsetio da ništa nije izmenjeno u odnosu na prošlu godinu, iz matematike kod pet zadataka od ukupno 17 biće promenjene vrednosti u odnosu na zadatke iz zbirke, dok će iz maternjeg jezika od 20 pitanja u njih nekoliko biti promenjeni ponuđeni odgovori.
Od sledeće godine će biti uvedena i mala matura, odnosno polaganje završnog ispita na kraju osnovne škole i velika matura od 2015. godine.
Iako kalendar upisa za sledeću školsku godinu nije još poznat, procedura ostaje ista, pa će tako učenici na listu želja navoditi 20 srednjoškolskih profila za koje bi voleli da se školuju, navodeći želje redom po prioritetima.
U zavisnosti od broja bodova i prednosti ostvarenih u osnovnoj školi i na kvalifikacionom ispitu, učenik se upisuje u prvi navedeni profil za koji ima dovoljan broj bodova.
Reč je o obrazovnim profilima za mesara, pekara, prehrambenog tehničara, veterinarskog tehničara, poljoprivrednog tehničara i geodetskog tehničara, prerađivača mleka, autoelektričara i rukovaoca-mehaničara poljoprivrednom tehnikom.
Izrada specijalizovanih kecelja za mesare.
Promene u srednjem stručnom obrazovanju i uvođenje novih profila i te kako su se pokazale opravdanim, jer je veliki broj đaka po završetku srednje škole bio zadovoljan. Oni koji su završili ove obrazovne profile su lakše došli do posla. I neki od starih profila, kao što su medicinske sestre i zidari su se istakli u procentu zaposlenih na tržištu.Suština srednjih stručnih škola jeste i da se ide u susret potrebama tržišta, kako bi se učenici po završetku škole odmah zaposlili.
Kada je reč o kvalifikacionom ispitu za upis u srednju školu, on je podsetio da ništa nije izmenjeno u odnosu na prošlu godinu, iz matematike kod pet zadataka od ukupno 17 biće promenjene vrednosti u odnosu na zadatke iz zbirke, dok će iz maternjeg jezika od 20 pitanja u njih nekoliko biti promenjeni ponuđeni odgovori.
Od sledeće godine će biti uvedena i mala matura, odnosno polaganje završnog ispita na kraju osnovne škole i velika matura od 2015. godine.
Iako kalendar upisa za sledeću školsku godinu nije još poznat, procedura ostaje ista, pa će tako učenici na listu želja navoditi 20 srednjoškolskih profila za koje bi voleli da se školuju, navodeći želje redom po prioritetima.
U zavisnosti od broja bodova i prednosti ostvarenih u osnovnoj školi i na kvalifikacionom ispitu, učenik se upisuje u prvi navedeni profil za koji ima dovoljan broj bodova.
Subscribe to:
Posts (Atom)