Proizvodimo i prodajemo kvalitetne treger pantalone sašivene po vašim merama. Isporuka na kućnu adresu.
Radnu odeću izrađujemo od kepera i diolena, različitih gustina, boja i debljina.
Radna odela u Srbiji
|
|
|
|
|
|
|
|
Medicinski pregledi za radnike
Profesionalni vozači, profesori, nastavnici, vatrogasci, radnici koji rukovode građevinskim mašinama, policajci, čuvari sa oružjem, rudari, ali i oni koji su izloženi velikoj buci, obavljaju težak fizički ili rad na visini pre zasnivanja radnog odnosa moraju da obave posebne zdravstvene preglede koji za druga radna mesta nisu obavezni.
Posebni lekarski pregledi obavezni su za ona radna mesta za koja se utvrdi da nose povećan rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih, objašnjeno je u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Prema rečima direktora te institucije poslodavac je po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu dužan da radnika koji se bavi "rizičnim" poslom uputi na prethodni lekarski pregled, koji se razlikuje u zavisnosti od toga o kom zanimanju je reč.
"Potom se na godinu ili dve obavlja periodični lekarski pregled, a ako se utvrdi da zaposleni više ne može da obavlja taj posao, poslodavac je u obavezi da ga premesti na radno mesto koje ne utiče loše na njegovo zdravlje, a radnik zbog toga ne može dobiti otkaz".
Dok su prethodni lekarski pregledi obavezni za radna mesta na kojima je neprirodno da čovek radi - pod vodom, na visini ili pod zemljom, zakonom je zdravstvena kontrola propisana kao obavezna samo za neke "obične" profesije, kao što je rad u školi.
Kako treba da izgledaju zdravstveni pregledi za "rizična" zanimanja definisano je Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Na primer, za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima obavlja se "Harvard step test", u okviru kojeg se proveravaju EKG, puls i krvni pritisak, a za one koji su izloženi niskim temperaturama testira se i dinamička kožna termometrija.
Kada je reč o radu u buci radnik mora "proći" testiranje čula sluha i ravnoteže, kao i savetovanje o preventivnim merama za očuvanje sluha, dok oni koji rade u uslovima povišenog ili sniženog vazdušnog pritiska obavljaju kontrolu respiratornih organa, vida, ravnoteže, psihološki pregled i "Harvard step test".
Pregledi za radna mesta na kojima su zaposleni izloženi hemijskim materijama ili rade sa njima su među najobimnijima i razlikuju se u zavisnosti od toga o kojoj je materiji reč, pa je za rad sa veštačkim đubrivima predviđen pregled kože i vidljivih sluzokoža.
Za rad sa plastičnom masom obavljaju se respiratorni pregledi i detaljna analiza krvi, dok je za rad u blizini gasa, pare i aerosoli sa alergijskim dejstvom neophodno napraviti detaljni pregledi respiratornih organa, alergijske testove i rendgenski snimak pluća.
Ciljani pregledi obavljaju se i za rad u nehigijenskim uslovima, prisustvu vlage, neprijatnih mirisa i isparenja, kao i za poslove koji podrazumevaju upravljanje zahtevnim sistemima, rad noću...
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kažu da nije utvrđeno koliko u Srbiji tačno ima radnih mesta sa povećanim rizikom, ali da savremene tehnologije donose i nove opasnosti, koje nisu mehaničke prirode, pa se danas i rad na računaru smatra "rizičnim".
"Srbija je prihvatila i direktivu EU, koja se odnosi na rad sa kompjuterima, pa će poslodavci, kada počne da se primenjuje, imati obavezu da zaposlenog, koji pred monitorom provodi više od četiri sata dnevno, upute na pregled vida, a kasnije i na detaljni oftalmološki pregled".
Taj pravilnik je stupio na snagu, ali se, dodala je, neće primenjivati još nekoliko godina, kako bi se poslodavci prilagodili toj vrsti obaveze.
To je samo jedna od direktiva EU, koje je Srbija unela u podzakonske propise i da bi do kraja 2011. godine trebalo od EU da budu "preuzete" i druge direktive koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
"Poslodavac ne može imati uvid u dokumentaciju o bolestima zaposlenih, jer su ti podaci lični, već samo može dobiti izveštaj lekara o tome da li je radnik sposoban da obavlja određeni posao ili ne", precizirala je direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Uveliko se razmišlja i o izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno povećanju uloge medicine rada, koja je u poslednje vreme zapostavljena.
Posebni lekarski pregledi obavezni su za ona radna mesta za koja se utvrdi da nose povećan rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih, objašnjeno je u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Prema rečima direktora te institucije poslodavac je po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu dužan da radnika koji se bavi "rizičnim" poslom uputi na prethodni lekarski pregled, koji se razlikuje u zavisnosti od toga o kom zanimanju je reč.
"Potom se na godinu ili dve obavlja periodični lekarski pregled, a ako se utvrdi da zaposleni više ne može da obavlja taj posao, poslodavac je u obavezi da ga premesti na radno mesto koje ne utiče loše na njegovo zdravlje, a radnik zbog toga ne može dobiti otkaz".
Dok su prethodni lekarski pregledi obavezni za radna mesta na kojima je neprirodno da čovek radi - pod vodom, na visini ili pod zemljom, zakonom je zdravstvena kontrola propisana kao obavezna samo za neke "obične" profesije, kao što je rad u školi.
Kako treba da izgledaju zdravstveni pregledi za "rizična" zanimanja definisano je Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Na primer, za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima obavlja se "Harvard step test", u okviru kojeg se proveravaju EKG, puls i krvni pritisak, a za one koji su izloženi niskim temperaturama testira se i dinamička kožna termometrija.
Kada je reč o radu u buci radnik mora "proći" testiranje čula sluha i ravnoteže, kao i savetovanje o preventivnim merama za očuvanje sluha, dok oni koji rade u uslovima povišenog ili sniženog vazdušnog pritiska obavljaju kontrolu respiratornih organa, vida, ravnoteže, psihološki pregled i "Harvard step test".
Pregledi za radna mesta na kojima su zaposleni izloženi hemijskim materijama ili rade sa njima su među najobimnijima i razlikuju se u zavisnosti od toga o kojoj je materiji reč, pa je za rad sa veštačkim đubrivima predviđen pregled kože i vidljivih sluzokoža.
Za rad sa plastičnom masom obavljaju se respiratorni pregledi i detaljna analiza krvi, dok je za rad u blizini gasa, pare i aerosoli sa alergijskim dejstvom neophodno napraviti detaljni pregledi respiratornih organa, alergijske testove i rendgenski snimak pluća.
Ciljani pregledi obavljaju se i za rad u nehigijenskim uslovima, prisustvu vlage, neprijatnih mirisa i isparenja, kao i za poslove koji podrazumevaju upravljanje zahtevnim sistemima, rad noću...
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kažu da nije utvrđeno koliko u Srbiji tačno ima radnih mesta sa povećanim rizikom, ali da savremene tehnologije donose i nove opasnosti, koje nisu mehaničke prirode, pa se danas i rad na računaru smatra "rizičnim".
"Srbija je prihvatila i direktivu EU, koja se odnosi na rad sa kompjuterima, pa će poslodavci, kada počne da se primenjuje, imati obavezu da zaposlenog, koji pred monitorom provodi više od četiri sata dnevno, upute na pregled vida, a kasnije i na detaljni oftalmološki pregled".
Taj pravilnik je stupio na snagu, ali se, dodala je, neće primenjivati još nekoliko godina, kako bi se poslodavci prilagodili toj vrsti obaveze.
To je samo jedna od direktiva EU, koje je Srbija unela u podzakonske propise i da bi do kraja 2011. godine trebalo od EU da budu "preuzete" i druge direktive koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
"Poslodavac ne može imati uvid u dokumentaciju o bolestima zaposlenih, jer su ti podaci lični, već samo može dobiti izveštaj lekara o tome da li je radnik sposoban da obavlja određeni posao ili ne", precizirala je direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Uveliko se razmišlja i o izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno povećanju uloge medicine rada, koja je u poslednje vreme zapostavljena.
Subscribe to:
Posts (Atom)